- печ
- I[پيچ]1. асоси замони ҳозира аз печидан2. ҷузъи пасини баъзе калимаҳои мураккаб ба маънои печида, печонда: коғазпеч, оҳанпеч, лӯлапеч ва ғ.II[پيچ]1. хамидагии чизе, тобхӯрдагии чизе; гардиш, печи роҳ2. тоб, ҳалқа, хам; ҳар як аз хам ва тобхӯрдагиҳои чизе: печи мӯй, печи сала; печ дар печ (печ-печ) а) хам дар хам, ба ҳам печида, пурпечу хам; б) маҷ. душвор, мураккаб: масъалаи печ дар печ, печу тоб; печу хам гардиш ва тобхӯрӣ, каҷу килебӣ; печу хами роҳ; печу тоб хӯрдан а) печидан, сахт давр зада гирд гаштан; б) ба худ печидан; бетоқату безобита шудан; печ хӯрдан а) хамидагӣ пайдо шудан дар чизе; б) хамидан, тоб хӯрдан; дар печу тоб афтодан (будан) беқарор шудан, дар изтироб мондан
Толковый словарь таджикского языка (в 2 томах). — Душанбе, НИИ языка и литературы им. Рудаки. Под редакцией Сайфиддина Назарзода. 2008.